Milka Xombi}
Du{ko Milin~i}
@eqko Xombi}
@eqko Grbi}
PRIRU^NIK ZA
INFORMATIKU
ZA PRVI RAZRED SREDWE [KOLE
• Ra~unarski sistem
• Sastav ra~unarskog sistema
•
Ra~unar je nastao zato {to je ~ovjek te`io
za spravom koja bi qudski mozak oslobodila
mnogih problema i ograni~ewa (sporost,
zaboravnost, sklonost gre{kama itd.)
1. ra~unar ABACUS (500 g.pne.) - pravougli okvir sa
nekoliko paralelnih `ica, a svaka ima sedam kuglica.
Mogu}e je raditi ~etiri osnovne matemati~ke operacije.
2. Paskalova aritmeti~ka ma{ina ( 1643.god. ) - sli~na
dana{wim kalkulatorima sa mehani~kim komponentama.
Mogla je samo sabirati i oduzimati.
3. Lajbnicova ma{ina za ra~unawe ( 1694. god. )- mogla je
i da mno`i
4. Bebixova analiti~ka ma{ina (1834.god. ) - obrada
instrukcija je bila preko programa sa bu{enim karticama,
a imala je i memoriju. Tehnologija tada nije bila razvijena
i wegov poduhvat propada.
5. Holeritova ma{ina za bu{ene kartice (1890.god. ) – preko
~ita~a kartica podaci se lako i brzo sortiraju. Kori{tena je
pri popisu stanovni{tva SAD-a 1890. god., a prerasla je u
IBM (International Business Mashines ).
6. Ekert i Mohlijev ra~unar (1946.god. ) – to je prvi
elektronski ra~unar ENIAC . Imao je 18000 elektronskih
cijevi, bio je te`ak preko 30 tona.
7. Fon Nojman ( Von Neumann ) – prvi ra~unar sa
memorisanim programom (1946.god. )
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
WINDOWS
Windows је operativni sistem i tokom pokretawa ra~unara se
u~itava u RAM. Desktop ima ikone, radnu povr{inu, strelicu mi{a, Start,
traku sa alatima (Quick Lanch), traku poslova (Taskbar), okvir sa
obavje{tewima (Tray).
Naj~e{}e ikone:My Computer – u ovoj mapi se nalaze neke
ikone koje predstavqaju razli~ite dijelove ra~unara: disketu, disk,
{tampa~ itd.
Recycle Bin – (kanta za otpatke) u wu
bacamo fajlove i foldere koje ne `elimo. Oni se odmah fizi~ki ne bri{u,
tako da ih mo`emo i vratiti ako se predomislimo ili ih potpuno ukloniti.
My Document – mapa u koju, ako
`elimo, spremamo na{e dokumente.
Dugme Start daje pristup svim mogu}nostima Windows-a.
Quick Lanch – ikone slu`e za brzo otvarawe programa ili mapa
System Tray – na wemu se nalaze ikone koje govore {ta se doga|a sa
ra~unarom. Ako npr.
{tampamo, pojavi se
slika {tampa~a, ako je ugra|ena zvu~na kartica pojavi se slika zvu~nika itd.
Mi{ - pokazati zna~i pomjeriti pokaziva~ mi{a na odre|eno mjesto.
Koristimo lijevi i desni taster mi{a i kliknemo jednom ili dva puta. Ikone
se naj~e{}e otvaraju sa dva klika, a ako to `elimo sa jednim, moramo to
da podesimo. Na XP , u|emo u Windows Explorer, Tools, Folder
Options, ili Control Panel , Tools, Folder Options.
Ako ne znamo {ta je neki objekt na desktopu pomjerimo mi{a i pojavi
se Screen Tip (`uti oblak) koji sadr`i kratak opis.
Iskqu~ewe ra~unara ALT+F4 ili Start / Turn Off
Dugme Start – kada desnim tasterom mi{a kliknemo na task bar,
izaberemo Properties, Start Menu, mo`emo odabrati Classic Start
Menu ili Start Menu, {ta }emo odabrati zavisi od na{e navike. U Start-u
se pokazuje popis razli~itih elemenata koje mo`emo raditi. Oni se
mogu svrstati u tri kategorije: naredbe – ovo su naredbe koje su
ugra|ene u sam Windows, npr. Turn Off ; pomo}ni alati – to su mali
programi koji dolaze kao dio paketa Windows-a, od obrade teksta do
telefonirawa ; aplikacije – to su programi koji se odvojeno prodaju i koje
moramo instalirati. U Start-u uobi~ajeni elementi su:
Programs : ovdje se nalaze razli~ite aplikacije i pomo}ni
programi(accessories) koje mo`emo izvoditi
• WORD PAD , PAINT
•
Kada napi{emo tekst ili nacrtamo sliku
po`eqno je to sa~uvati da bismo mogli kasnije
da koristimo. File / Save As se koristi za prvo
snimawe gdje biramo gdje }emo sa~uvati fajl i
pod kojim imenom. File / Save se koristi za
prepravqawe ve} sa~uvanog fajla koji smo
otvorili sa File / Open.
• [email protected] 3
• U My Document kreiraj folder pod imenom
prvi1 i u wega smjesti fajlove ra|ene u Word
Pad-u i Paint-u.
• [email protected] 4
• Program Word Pad
•
Ovo je program koji se koristi za obradu teksta, tj.
za pisawe, ure|ivawe, snimawe, otvarawe i {tampawe
pisanih dokumenata. Kada se starta Word Pad ,
pojavquje se prazan dokument i u lijevom gorwem uglu
kursor (I), koji pokazuje mjesto umetawa teksta.
(pokaziva~ mi{a i kursor su dvije razli~ite stvari)
teksta
• Za kucawe teksta koristimo
•
•


•




Kucawe
tastaturu.
Prilikom unosa teksta Word Pad raspore|uje tekst i sam
prelazi u novi red. Ako se `eli napraviti novi pasus
pritisne se tipka Enter pri ~emu se napravi novi red.
Veliko slovo se kuca tako {to se pritisne taster Shift i dok
se dr`i otkuca se `eqeno slovo. Taster Caps Lock
omogu}ava neprestano kucawe velikih slova. Ako se pri
kucawu napravi gre{ka , koriguje se tasterima
Backspace ili Delete.
• Kretawe kroz tekst
Kretawe kursora (ta~ke umetawa) kroz tekst se vr{i na
dva na~ina:
tasterima sa strelicama
klikom mi{a na `eqenu poziciju
• Kopirawe
Kopirawe (isjecawe) teksta vr{i se na slijede}i na~in:
izabere se `eqeni tekst
da se komanda Edit / Copy(Cut)
postavi se kursor na novu poziciju
da se komanda Edit / Paste
•




• Rad sa slikama u Word Pad-u
Umetawe slike (objekta) vr{i se na slijede}i na~in:
postavi se kursor na mjesto gdje se `eli ubaciti slika
da se komanda Insert / Object
izabere se tip objekta ili slike
kliknuti na OK
Bitmap Image
Mo`emo umetati i ovakve slike :
pokrenemo program kalkulator
pritisnemo Alt+PrtScr
vratimo sa u Word Pad
da se komanda Edit / Paste
•
[email protected] 5
1. [ta je Windows?
2.
3.
4.
5.
6.
Objasni Recycle Bin
[ta je Quick Launch?
objasni Menu
Ra~unar zablokira, {ta uraditi?
Kreiraj folder I1 u My Document-u i u wemu fajl koji si napisao u Word
Pad-u
7. Kreiraj folder prvi1 u My Document-u i u wemu fajl koji si napravio u
Paint-u
8. Kopiraj fajl iz I1 u prvi1 i fajl iz prvi1 u I1
9. Promijeni ime fajla u I1 i premjesti ga u prvi1
10. Poka`i da zna{ prikazivawe, ozna~avawe i sortirawe fajlova
•
Napi{ite ovakav fajl u Word Pad-u
•
INTERNET je:
 Mre`a svih mre`a koje slobodno razmjewuju informacije
 Najve}a otvorena ra~unarska mre`a na svijetu
 Nova komunikaciona tehnologija
 Novi svijet na koji se treba navi}i
•

•
•
•
•

• [email protected] 6
Napravite svoj folder pod imenom Ispit1 u My Document, a
onda u wemu podfolder pod imenom Ispit2 . Napravite fajl u
Word Pad-u i smjestite ga u Ispit1 i fajl u Paint-u i smjestite ga
u Ispit2.
Strofu pjesme koja slijedi kopiraj dva puta i uredi je kao na
papiru:
• Le`ao je na krevetu lednom,
• ~vrstim snom je snio.
• Pokriven zvijezdom mednom,
• Opak je `ivot pred wim bio.
Le`ao je na krevetu lednom,
~vrstim snom je snio.
Pokriven zvijezdom mednom,
Opak je `ivot pred wim bio.
• Le`ao je na krevetu lednom,
• ~vrstim snom je snio.
• Pokriven zvijezdom mednom,
• Opak je `ivot pred wim bio.
Ubaci sliku Taskbar linije
• [email protected] 3
• Kreirawe tabela
• Tabela
predstavqa
jednostavne
informacije koje su organizovane u
redove i kolone. Word kreira tabele na
~etiri na~ina, i to pomo}u:
1.
2.
3.
4.
dugmeta Insert Table (dugme za umetawe tabela)
dijalog boksa Table / Insert Table (tabela, umetni tabelu)
dugmeta Tabs and Borders (tabela i ivi~waci)
Table / Convert to Table (tabela, konvertuj tekst u tabelu)
ponedeqak
1.
2.
3.
4.
5.
6.
utorak
srijeda
~etvrtak
petak
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
•
izboru menija Insert/Object izabere Microsoft Graph Chart. Word-ov
meni Table zamijewen je Graph –ovim menijima Data i Chart, preko
kojih se odre|uje orjentacija kolone i reda, te vrste dijagrama i ostale
opcije. Dugmad na liniji sa alatima Graph obezbje|uje pre~icu do
naj~e{}e kori{tenih stavki menija.
Chart Object – izaberete odre|eni objekat na dijagramu
Format Chart Area – prikazuje dijalog, koji odgovara odabranom Graph
objektu
Import File – koristi se za uvoz radnog lista iz Excel-a koji predstavqa
alternativni izbor podataka za na{e dijagrame
View Datasheet – prikazivawe ili uklawawe radne tabele
By Row, By Column – orjentacija dijagrama po redu i koloni
Chart Type – vrsta dijagrama
Data Table – radna tabela u dijagramski prikaz
Istra`ite program Microsoft Graph
moj prvi dijagram
100
vrijednosti
•
•
• [email protected] 7
Rad sa dijagramima i grafikonima
Program Graph se aktivira kada se sa liste za izbor objekata u
East
90
80
West
60
40
20
45.9
30.6
20.4
46.9
38.6
27.4
45
34.6
43.9
31.6
20.4
0
1st Qtr
2nd Qtr
3rd Qtr
kvartali
4th Qtr
North
• [email protected] 9
• AutoCorrect
• Program AutoCorrect sadr`i u sebi listu naj~e{}ih
•
•
•
•
gre{aka u kucawu i wihov isravni speling. Pogledajte
dijalog boks AutoCorrect, u koji se ulazi preko menija
Tools / AutoCorrect.
Podjela rije~i crticom (Hyphenation)
Podjela rije~i na kraju reda crticom aktivira se izborom
menija Tools / Language / Hyphenation. U okviru
Hyphenation Zone odabira se rastojawe od desne
margine ka sredini teksta i unutar tog rastojawa rije~i se
dijele. Okvir Limit Consecutive Hyphens To govori Wordu koliko uzastopnih redova mo`e da se zavr{ava crticom.
Rad sa objektima – Word Art, jedna~ine i radni listovi
Iz Word-a se mo`e pristupiti radnim listovima Excel-a i
slikama iz programa npr.Bitmap Image. Word sadr`i i
neke dodatne aplikacije kao {to su Word Art i Equation
Editor kojima mo`emo pristupiti preko Insert/Object ili
View/Toolbars/Customize
(1  b )
2

k
x n kp
p 1
b
b  4 ac
2
2a
1
2
fc
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
ИНТЕРНЕТ
Данас се сматра да Интернет представља нови стадијум у развоју
комуникацијa међу људима. Први стадијум би био појава говора, тј. говорног
језика (усмене комуникације), други стадијум је појава писаног језика
(сумерских глинених таблица и египатских хијероглифа), трећи стадијум
почиње Гутенберговим изумом штампе, четврти стадијум почиње од Тесле и
Марконија и употребе радио-таласа у сврху комуникације. Дакле, Интернет
би био пети стадијум.
Шта је уствари Интернет?
Може се рећи да је то мрежа огромног броја повезаних рачунара на читавој
планети, од малих персоналних рачунара до суперрачунара. На њему се
може наћи невјероватна количина информација за исто тако невјероватно
кратко вријеме (некада су били потребни мјесеци па и године да би неко
сакупио све потребне податке за, рецимо, неко озбиљније истраживање).
Сматра се да је Интернет настао 1969. године када је Пентагон
(министарсво одбране САД ) повезао у рачунарску мрежу све битније војне
и цивилне установе у земљи за случај нуклеарног рата. Ова мрежа названа
ARPANet први пут је представљена јавности 1973.године. Данас Интернет
представља читав један виртуелни свијет за себе, кибернетички свијет,
cyberworld.
Корисници Интернета данас најчешће „сурфају“,тј. прегледају веб-сајтове,
„четују“,тј. ћаскају са саговорницима широм свијета, и размјењују
електронску пошту (e-mail). Наравно Интернет служи и за озбиљније ствари
као што су: e-business (електронско пословање), e-learning (електронско
учење, учење на даљину), e-government (електронска управа).
Потребан хардвер за прикључење на Интернет је: PC рачунар са модемом
(то је електронски уређај који омогућава међусобно удаљеним рачунарима
комуникацију преко телефонске линије).
Потребан софтвер је: неки оперативни систем (напр. Windows или Linux), и
неки браусер (browser), тј. програм за прегледање веб-сајтова (напр. MS
Internet Explorer, Mozilla или неки други).
Осим овога потребно је отворити налог код неког од локалних интернет
провајдера који пружа услуге повезивања на Интернет.
Да кажемо још и шта је то сервер. То је рачунар који омогућава другим
рачунарима приступ информацијама које се на њему налазе. Појам је и
хардверски и софтверски.
Шта је World Wide Web (WWW)?
То дословно значи „мрежа широм свијета“. Веб је најпопуларнији Интернет
сервис који омогућава прегледање тзв. веб-сајтова (локација). Свака веблокација се састоји од страница хипертекстуалног садржаја. Ово значи да
поред класичног (статичног) садржаја (текста и слика) веб-странице имају и
динамички садржај (звук, анимације, видео и сл.). Такође ове странице
поседују и везе (линкове) према другим страницама или локацијама на вебу.
Објекти који су линкови (обично су то неке ријечи или слике) најчешће су
нарочито истакнути, напр. подвучени и у другачијој боји, а показивач миша
се обично на том мјесту претвара од стрелице у руку.
Да би браусер (програм за прегледање веб страница) приступио некој
страници он мора добити информацију о њеној Интернет адреси. Ова
адреса се назива URL (Uniform Resource Location) и изгледа овако
•
http://<adresa>
MS Internet Explorer
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Неке интересантне веб адресе
Књиге
www.amazon.com
www.klubknjige.com
Рачунари
www.microsoft.com
www.pcworld.com
www.zdnet.com
Часописи
www.time.com
www.nature.com
www.nationalgeographic.com
Енциклопедије
www.en.wikipedia.org/wiki/Main_Page
www.britanica.com
Музеји
www.louvre.com
www.etnomuzej.co.yu
Музика
www.mtv.com
www.classical.net
Филм
www.hollywood.com
www.moviefinder.com
Спорт
www.olympic.org
www.nba.com
www.fifa.com
Descargar

PRIRU^NIK ZA INFORMATIKU ZA PRVI RAZRED SREDWE …